Divlji Badem de Djordje Balasevic

Vrteli se toèkovi mog bicikla.
Gde god je stao taj rulet beše premija.

Smakla se o stepenik njena štikla.
Nekad su pogledi bili èista hemija.

Dobro je poèela nedelja,
poslednje pripreme za maturu.
Virili smo u daljine
puni nade.

Preko gimnazijskog bedema,
k'o pravi dekor za avanturu
prosuo je nežni purpur
divlji badem.

Poneli nas vetrovi k'o maslaèke.
Jedni su leteli lako, drugi padali.

I curice su postale prve maèke
a loši djaæi odjednom svetom vladali.

Sve mi je odlièno zvuèalo.
Dobro sam stajao tih sezona.
Ljuljale mo oèi širom
promenade.

A nju sam sretao sluèajno,
uvek je s pogrešnim bila ona,
ali znao sam da sanja
onaj badem.

Stane sve u strofu-dve u baladi:
pustinja prošlih minuta i ova zrna sad.

I pred treæi refren veæ nismo mladi.
Ušla je nedavno sama u kafe "Petrograd".

Suviše tajni u oèima,
u zlati okov joj prstiæ pao.
Molio me dugi pogled
da je kradem.

Dovraga, kafa je gorèila,
al' taj sam ukus odnekud znao:
probao sam jednom davno
divlji badem.